Povezivanje sa Internetom je moguće putem bežičnog rutera. Kada pristupate Wi-Fi mreži, povezujete se sa bežičnom mrežnom skretnicom koja omogućava kompatibilnim uređajima pristup Internetu.

Modulacija i prenos podataka :
Proces prenosa Wi-Fi podataka počinje modulacijom signala. Digitalni podaci koji će biti poslati konvertuju se u modulirane signale radio frekvencije. Ova modulacija može da koristi različite tehnike, kao što su fazno modulacija (PSK) ili amplitude (ASK), da bi predstavljala bitove podataka.

Frekvencije i kanali :
Wi-Fi mreže funkcionišu u nelicenciranim radio frekvencijama, pre svega u bendovima od 2,4 GHz i 5 GHz. Ovi bendovi su podeljeni na kanale, koji su specifični frekventni opsegi na kojima Wi-Fi uređaji mogu da komuniciraju. Wi-Fi kanali omogućavaju da više mreža koegzistiraju bez preteranog mešanja.

Višestruki pristup :
Da bi dozvolio više uređaja da dele isti kanal i komuniciraju istovremeno, Wi-Fi koristi više tehnika pristupa, kao što je Carrier Sense Multiple Access sa izbegavanjem sudara (CSMA/CA). Pre prenosa podataka, Wi-Fi uređaj osluškuje kanal radi aktivnosti. Ako ne otkrije nijednu aktivnost, može da prenese svoje podatke. U suprotnom, čeka nasumičan trenutak pre nego što pokuša ponovo.

Enkapsulacija i protokoli :
Podaci koji će se prenositi putem Wi-Fi mreže obloženi su okvirima, u skladu sa standardima Wi-Fi protokola (kao što je IEEE 802.11). Ovi okviri sadrže informacije kao što su MAC adresa pošiljaoca i prijemnika, tip okvira, sami podaci i slično. Različiti tipovi okvira se koriste za različite tipove komunikacije, kao što su upravljanje, kontrola i okviri podataka.

Potvrda identiteta i povezivanje :
Da bi uređaj mogao da komunicira preko Wi-Fi mreže, mora da potvrdi identitet i upari se sa Wi-Fi pristupnom tačkom (AP) ili mrežnom skretnicom. To obično uključuje razmenu poruka potvrde identiteta i pridruživanja između uređaja i pristupne tačke, gde uređaj obezbeđuje akreditive (kao što je lozinka) da bi dokazao svoje ovlašćenje za pristup mreži.

Šifrovanje i bezbednost :
Šifrovanje podataka u Wi-Fi mreži je od suštinskog značaja za sprečavanje neovlašćenih osoba da presretnu i čitaju osetljive informacije. Bezbednosni protokoli, kao što su Wi-Fi Protected Access 2 (WPA2) i WPA3, dizajnirani su da obezbede ovu zaštitu pomoću snažnih metoda šifrovanja.

WPA2 je dugo bio primarni bezbednosni standard za Wi-Fi mreže. On koristi napredne protokole šifrovanja, kao što je AES (Advanced Encryption Standard), za obezbeđivanje podataka u tranzitu preko mreže. Međutim, sa evolucijom kompjuterskih napada i tehnologija, nove metode šifrovanja i bezbednosti postale su neophodne.

Tu dolazi WPA3, najnovija iteracija Wi-Fi bezbednosnih protokola. WPA3 donosi nekoliko poboljšanja u odnosu na svog prethodnika, uključujući snažnije tehnike šifrovanja i bolju zaštitu od napada brutalne sile. Takođe uvodi funkcije kao što je Individualizovana zaštita podataka koje poboljšavaju bezbednost Wi-Fi mreža, posebno u okruženjima u kojima se mnogi uređaji istovremeno povezuju.

Pored šifrovanja, Wi-Fi mreže takođe mogu da koriste tehnike potvrde identiteta za proveru identiteta korisnika i uređaja. Na primer, korporativne mreže mogu da primene sisteme za potvrdu identiteta zasnovane na certifikatu ili korisnička imena i lozinke da bi se uverile da samo ovlašćeni korisnici mogu da pristupe mreži.

Wi-Fi tehnologija, koja je stoga standardizovana, videla je da se njene karakteristike i brzine razvijaju tokom vremena i uz upotrebu. Svaki WiFi standard sa identifikatorom 802.11 prati pismo u kojem se izražava njegova generacija.
Aujourd’hui, on considère que les normes 802.11 a/b/g sont quelques peu dépassées. Depuis ses origines en 1 9 9 7, les normes Wi-Fi se sont succédées pour laisser place tout récemment, fin 2019 à la norme Wi-Fi 6E (802.11ax).

Postoje različiti režimi umrežavanja :

Režim "Infrastruktura"
Režim koji omogućava da računari sa Wi-Fi karticom budu međusobno povezani putem jedne ili više pristupne tačke (AP) koje deluju kao čvorišta. U prošlosti, ovaj metod se uglavnom koristio u kompanijama. U ovom slučaju, instalacija takve mreže zahteva da se instalacija terminala "Pristupna tačka" (AP) u pravilnim intervalima u toj oblasti pokrije. Terminali, kao i mašine, moraju biti konfigurisani sa istim imenom mreže (SSID = IDentifier skupa usluga) da bi mogli da komuniciraju. Prednost ovog režima, u kompanijama, je u tome što garantuje obavezan prolaz kroz Pristupnu tačku : stoga je moguće proveriti ko pristupa mreži. Trenutno, provajderi, specijalne prodavnice i prodavnice velikih kutija obezbeđuju pojedincima bežične mrežne skretnice koje rade u režimu "Infrastruktura", dok su veoma jednostavne za konfigurisanje.

Režim "Ad hoc"
Režim koji omogućava direktno povezivanje računara sa Wi-Fi karticom bez korišćenja hardvera nezavisnih proizvođača kao što je pristupna tačka. Ovaj režim je idealan za brzo međusobno povezivanje mašina bez dodatne opreme (npr. razmena fajlova između mobilnih telefona u vozu, na ulici, u kafiću itd.). Implementacija takve mreže sastoji se od konfigurisanja mašina u "Ad hoc" režimu, izbora kanala (frekvencije), mrežnog imena (SSID) zajedničkog za sve i, ako je potrebno, ključa za šifrovanje. Prednost ovog režima je u tome što ne zahteva hardver nezavisnih proizvođača. Dinamički protokoli usmeravanja (npr. OLSR, AODV itd.) čine da se koriste autonomne mesh mreže u kojima opseg nije ograničen na svoje susede.

Režim mosta
Pristupna tačka mosta se koristi za povezivanje jedne ili više pristupnih tačaka zajedno za proširenje ožičene mreže, na neki od dve zgrade. Veza je napravljena u OSI sloju 2. Pristupna tačka mora da radi u "Root" režimu ("Osnovni most", obično onoj koja distribuira pristup Internetu) i druge se povezuju sa njim u režimu "Most", a zatim ponovo prebacuje vezu preko svog Ethernet interfejsa. Svaka od ovih pristupna tačaka se opci

Lcd

Ćelije u boji su ispunjene štapovima za upravljanje, tečnim kristalima, koji određuju količinu svetlosti koja prolazi. LED televizori su LCD televizori čije je zadnje svetlo upravo promenjeno Čudo finesa LED televizora nije prava promena tehnologije – oni su i dalje LCD televizori – već zamena svetlosnih cevi (koje se zovu CCFL) sitnim belim diodama.

onalno može konfigurisati u režimu "Most" sa klijentskom vezom. Ovaj režim vam omogućava da napravite most dok pozdravljate kupce kao što je režim "Infrastruktura".

Režim "Range-extender"
Pristupna tačka u režimu "Ponavljač" omogućava da se Wi-Fi signal dalje ponavlja. Za razliku od režima mosta, Ethernet interfejs ostaje neaktivan. Međutim, svaki dodatni "skok" povećava kašnjenje veze. Ponavljač takođe ima tendenciju da smanji brzinu veze. Zaista, njegova antena mora da primi signal i da ga ponovo prenese kroz isti interfejs, koji u teoriji deli protok za polovinu.

WiFi 6E, poznat i kao 6GHz WiFi, predstavlja značajan napredak u oblasti bežičnog umrežavanja. Ovaj novi standard, zasnovan na standardu 802.11ax, nudi mnoštvo mogućnosti i prednosti koje revolucionišu mogućnosti i performanse Wi-Fi mreža.

Pre svega, prelazak sa 802.11ax WiFi standarda na WiFi 6E označava pojašnjenje i pojednostavljenje u terminologiji koja se koristi za opisivanje različitih generacija WiFi-ja. Ova standardizacija omogućava bolje razumevanje WiFi tehnologija za korisnike i profesionalce.

Jedna od glavnih karakteristika WiFi 6E je uvođenje novih frekvencija, konkretno u bendu 6 GHz. Ovo usklađivanje otvara nove mogućnosti za korišćenje radio spektra, nudeći tako više kanala i smanjujući smetnje. Novi frekventni bend od 6 GHz, koji se kreće od 5945 do 6425 MHz, nudi znatan prostor za raspoređivanje brzih WiFi mreža.

Kada je reč o performansama, WiFi 6E donosi nekoliko inovacija. MiMo (Više ulaza, više izlaza) je tehnika koja omogućava da se više antena doda Wi-Fi uređaju, povećavajući njegovu sposobnost istovremenog rukovanja većim brojem tokova podataka. To rezultira značajnim poboljšanjem brzine i pouzdanosti bežičnih veza.

Pored toga, WiFi 6E nudi velike prednosti performansi sa funkcijama kao što su OFDMA (Orthogonal Frequency-Division Multiple Access) i Mu-MIMO (Multi-User, Multiple Input, Multiple Output). OFDMA omogućava efikasnije korišćenje radio spektra deljenjem kanala na manje pod-kanale, omogućavajući bolje upravljanje mrežnim saobraćajem i povećanje mrežnih kapaciteta. Mu-MIMO, sa druge strane, omogućava WiFi pristupnu tačku za komunikaciju sa više uređaja istovremeno, poboljšavajući ukupne performanse mreže, posebno u gusto naseljenim okruženjima.

Konačno, trajanje baterije povezanih uređaja je takođe poboljšano zahvaljujući TWT (Target Wake Time) tehnologiji. Ova funkcija omogućava uređajima da utvrde kada treba da budu u pripravnosti i kada treba da se probude da bi komunicirali sa Wi-Fi hotspotom, smanjujući potrošnju energije i produžavajući trajanje baterije.