Gas koji se koristi je mešavina plemenitih gasova (argon 90, ksenon 10%).

Ova gasna mešavina je inertna i bezopasna. Da bi ona emitovala svetlost, na njega se primenjuje električna struja koja je pretvara u plazmu, jonizovanu tečnost čiji su atomi izgubili jedan ili više svojih elektrona i više nisu električno neutralni, dok elektroni tako oslobađaju formiranje oblaka okolo. Gas se nalazi u ćelijama, koje odgovaraju pod-pikselima (luminofore). Svaka ćelija je adresirana linijskom elektrodom i elektrodom kolone;
moduliranjem napona primenjenog između elektroda i učestalosti uzbuđuja,
moguće je definisati intenzitet svetlosti (u praksi se koristi do 256 vrednosti).

Proizvedena svetlost je ultraljubičasta, stoga nevidljiva za ljude, a osvetljena je odnosno crvena, zelena i plava, raspoređena preko ćelija, koje je pretvaraju u vidljivo obojeno svetlo, što omogućava dobijanje piksela (sastavljenih od tri ćelije) od 16.777.216 boja (2563).

plazma tehnologija omogućava proizvodnju ekrana velikih dimenzija i ostajanja posebno ravnih, sa jedva nekoliko centimetara dubine, i nudi visoke vrednosti kontrasta čak i pod uglom važnim kao sto šezdeset stepeni – i vertikalno i horizontalno. Pošto se slika može jasno videti sa vrha, dna, levog ili desnog, plazma ekrani su idealni za profesionalne prezentacije;
posebno su pogodne za sve sredine koje podležu električnim smetnjama, kao što su objekti za proizvodnju struje, fabrike, čamci, železničke stanice i bolnice. Plazma ekrani su stoga mnogo raznovrsniji od tradicionalnih katodnih cevi ili video projektora;
plazma ekrani generišu širi spektar boja, širi gamut i imaju koristi od boljeg kontrasta, posebno zahvaljujući kvalitetu crnih. LCD ekrani pokušavaju postepeno da popune ovu prazninu;
plazma ekrani imaju koristi od bolje odziva, ne pate u teoriji od zagušljivog. U praksi, oni su na pola puta između cevi katodne zrake i LCD-a;
plazma ekrani nisu pogođeni nedostacima koji su svojstveni tehnologiji LCD panela : zujanje, zavoj, zamagljenost ili nedostatak jednoličnosti;
ploča sa plazma ekranom sa dijagonalom od 3,81 m (150 inča) predstavljena je na Sajmu potrošačke elektronike (CES) 2008. godine, dok najveći LCD meri 2,80 m2;
u jednakoj veličini, jeftiniji su od LCD panela.

Neke negativne tačke se takođe mogu napomenuti :

najveća mana plazma ekrana bila je njihova osetljivost na fenomen narezivanja ekrana (narezivanje) : prikazane predugo, nepomične slike (ili deo slike kao što su logotipi kanala prikazanih u uglovima) mogu se i dalje videti (u prenaglašavanoj slici) satima, ili čak trajno u najgorim slučajevima. Ekrani najnovije generacije koriste brojne tehnologije da spreče fenomen i čine ga reverzibilnim;
težina staklene ploče je znatno veća, u poređenju sa plastičnim pločama LCD-a;
plazma ekrani imaju promenljivu potrošnju energije u zavisnosti od svetline ekrana; Niska za prikazivanje tamne slike, potrošnja može biti mnogo veća od LCD ekrana da bi se prikazala veoma svetla slika. Iz istog razloga, što je slika jasnija, manje će biti svetla. Potpuno bela slika će tako moći da izgleda svetlo sivo.
Nasuprot tome, LCD televizori rade sa stalnom energijom, bilo da je scena tamna ili svetla, zbog zadnjeg svetla koji stalno koriste;
tamni delovi slike podležu zamišanju, vidljivi prilikom približavanja ekranu;
ekran može da treperi na sličan način kao skeniranje starijih CRT ekrana, posebno na jasnim i svetlim slikama. Nekim osobama osetljivim na ovaj efekat može biti neprijatno;
plazma tehnologija može da proizvede fenomen fosfornog traga, sličan efektima duge koje proizvode DLP tehnološki projektori. Konkretno, gledalac koji pomera pogled sa jedne tačke na drugu ekran biće ometen svetlim bljeskovima boja koji će razgraničiti konture oblasti visokog kontrasta (na primer, beli titl na crnoj pozadini);
proizvode se u mnogo manjim količinama od LCD panela koji su sada srce i referenca tržišta.

Iz svih ovih razloga, i zbog pada potražnje, proizvođači Pionir i Vizio više ne proizvode ovaj tip ekrana. Pored toga, Hitači je 2009. U decembru 2013, Panasonik je saopštio da će prestati da proizvodi plazma displeje zbog male potražnje; Samsung je isto uradio u julu 2014. Krajem 2014.
nijedan plazma ekran nije u prodaji, uključujući i one iz Panasonika, čije su japanske fabrike prekinule proizvodnju u aprilu 2014.

Istraživanja u oblasti plazma displeja orijentisana su ka :

stvaranje boljih luminofora : to zahteva razvoj supstanci koje nude bolju efikasnost Rasipljene energije u vidu vidljive svetlosti podeljene energijom stečenom pod UV zračenjem;
poboljšanje oblika ćelija;
poboljšanje argon-ksenonski smese tako da stvaranje hladne plazme u ovom medijumu obezbeđuje što više ultraljubičastog zračenja.